{„main-title“:{„component“:“hc_title“,“id“:“main-title“,“title“:“ОДУЖУЈЕМО СЕ САВЕЗНИЦИМА И РОДОЉУБИМА / Сцена „Велика Британија““,“subtitle“:“27. ОКТОБАР 2019. / 12 часова / Код Вуковог споменика“,“title_content“:{„component“:“hc_title_image“,“id“:“title-image“,“image“:“https://danislobode.rs/wp-content/uploads/2019/10/Screen-Shot-2019-10-18-at-7.20.55-PM.png|67|468|418″,“full_screen“:false,“full_screen_height“:““,“parallax“:false,“bleed“:““,“ken_burn“:““,“overlay“:““,“breadcrumbs“:false,“white“:true}},“section_5ZtkF“:{„component“:“hc_section“,“id“:“section_5ZtkF“,“section_width“:““,“animation“:““,“animation_time“:““,“timeline_animation“:““,“timeline_delay“:““,“timeline_order“:““,“vertical_row“:““,“box_middle“:““,“css_classes“:““,“custom_css_classes“:““,“custom_css_styles“:““,“section_content“:[{„component“:“hc_column“,“id“:“column_IjqYX“,“column_width“:“col-md-12″,“animation“:““,“animation_time“:““,“timeline_animation“:““,“timeline_delay“:““,“timeline_order“:““,“css_classes“:“text-center „,“custom_css_classes“:““,“custom_css_styles“:““,“main_content“:[{„component“:“hc_image“,“id“:“TQcUN“,“css_classes“:““,“custom_css_classes“:““,“custom_css_styles“:““,“image“:“https://danislobode.rs/wp-content/uploads/2019/10/Scena-VB.jpg|540|868|572″,“alt“:““,“thumb_size“:“large“},{„component“:“hc_space“,“id“:“Z1nGl“,“css_classes“:““,“custom_css_classes“:““,“custom_css_styles“:““,“size“:““,“height“:““},{„component“:“hc_wp_editor“,“id“:“xw24q“,“css_classes“:““,“custom_css_classes“:““,“custom_css_styles“:““,“editor_content“:“

Манифестацију посвећену Великој Британији одржаћемо код Вуковог споменика, сценом посвећеном Харолду Пинтеру. У сцени је његов монолог захвалности за Вукову награду. Енглески писац Харолд Пинтер је највећи светски драматичар друге половине 20. века. Истовремено је био и интелектуална савест Европе. После Шекспирове, Молијерове, Пиранделове и Европске награде за књижевност, Пинтер је 1999. године добио и специјалну Вукову, највећу српску награду за културу. Касније је добио и Нобелову награду.

Вукову награду због болести није могао да прими у Београду, већ ју је примио у Лондону.

Захваљујући на Вуковој награди, није хтео да говори о свом делу, говорио је о личности а тиме и делу лорда Бертранда Расела. Указао је на Раселове везе са Србима у времену Првог светског рата, када су Кембриџ и Оксфорд примили известан број српских студената. Указао је и како је лорд и професор Расел примио српског професора Бранислава Петронијевића, према његовом мишљењу најзнатнијег научника. Расел је био, у то ратно време, један од организатора велике изложбе југословенског сликарства, где је највећу славу побрао Иван Мештровић својом макетом Видовданског храма. Када је лорд Расел 1967. направио свој Трибунал правде, који је Пинтеру целог живота био идеал, у Трибуналу се уз Сартра и Симон де Бовоар нашао и српски историчар Владимир Дедијер. Захвалност Британији биће исказана Пинтеровим монологом.

„}]}],“section_settings“:““},“scripts“:{},“css“:{},“css_page“:““,“template_setting“:{„settings“:{„id“:“settings“}},“template_setting_top“:{},“page_setting“:{„settings“:[„lock-mode-off“]},“post_type_setting“:{„settings“:{„image“:““,“excerpt“:““,“extra_1″:““,“extra_2″:““,“icon“:{„icon“:““,“icon_style“:““,“icon_image“:““}}}}